Nije do tebe, do mene je. Prvi prekid i što sam radio od 4 do pola 7?

 Upoznali smo se prije nekoliko godina. Zvao se Mark, mirisao je na Diorov Sauvage i nosio je Alexander McQueen tenisice, ali ja sam svejedno vidio potencijal. Tek je krenuo u gym, pa se trbušnjaci još nisu ni nazirali, ali bio je jako redovit. Trebala je to biti još jedna ljetna avantura. Mislio sam da će biti kratko i ne pretjerano slatko - zbog razlika u godinama, stavovima i razmišljanjima (i parfemima), ali sam se ipak zaljubio.

I Mark se zaljubio u mene. Prvo smo se viđali nekoliko puta tjedno po svega par sati, a uskoro je to postalo svakodnevno. I dejtovi su postali sve duži, zabavniji, ali svejedno nismo ništa definirali.

“Zašto bi stavljali etiketu na nešto u čemu oboje uživamo? Daj nam vremena da vidimo kamo ovo vodi”, rekao bi mi Mark kad bih ja pokrenuo tu temu.

To nije bila veza, ali bilo je ekskluzivno. S moje strane. Ali to je bio moj izbor, naravno. Uvijek sam mogao reći da mi se ta kombinacija ne sviđa i otići.

Nisam.

Čvrsto sam vjerovao da će me - ako budem dovoljno dobar - promaknuti u nešto više i zalijepiti neku etiketu na mene. 

A onda su dejtovi počeli zauzimati jako puno mog vremena. 

Postali su predvidivi i dosadni, ali Sauvage je postao Creed Aventus, a McQueen tenisice su postale Salvatore Ferragamo kožne mokasine. Bicepsi su postajali sve veći, a ramena sve šira.

Mark mi je od prvog dana bio zgodan, ali kasnije se unaprijedio. Postao je najzgodnija verzija sebe koju sam mogao zamisliti, ali se istovremeno jako udaljio od mene.

Izvana prekrasna nova fasada, a iznutra hladnoća grobnice.

I tada je počeo aktivno dejtati druge frajere. Ja mu to nisam mogao zamjeriti, jer još uvijek nismo imali ništa ekskluzivno, a ja sam bio sve više uvjeren da - ako se dovoljno potrudim… znaš kako ide dalje.

Međutim, nije bilo tako. 

Konkurencija nikad nije bila jača, a ni moja želja. Bio sam uvjeren da sam ja najbolja opcija i da je to evidentno. U nekom trenutku mi je čak prestao otvoreno davati nadu jer je vidio da to nije ni potrebno. Moja motivacija je bila na vrhuncu, a njemu je imponiralo da je tako poželjan.

S vremenom sam postao žalostan. Bilo mi je teško nalaziti se s njim svakodnevno i počeo sam aktivno dejtati. Ali nijedan nije bio tako zgodan, tako sređen, bogat, uspješan, popularan… Muškarci generalno teže tome da budu kao on, ali on je to jednostavno uspijevao. Znao je u što treba ulagati, čega se treba odricati i na što se fokusirati - kako bi se približio idealu. 

U nekom trenutku se desio Vito. Kino, večera, cuga kod njega, gužvanje plahti od 4 do pola 7…

I taman kad me pozvao na drugi dejt, Mark me nazvao i ponudio mi toliko željenu etiketu.

Nije mi bilo lako. 

Toliko sam uložio u taj odnos, toliko sam ga htio… Ali istovremeno me toliko povrijedio. S druge strane sam imao Vita - koji od prvog dejta daje naznake da traži isto što i ja. Ali fali mu šestica dolje lijevo i nosi trenerku. 

Pogađaš - odlučio sam se za etiketu. 

I bio sam sretan. Bio sam istinski, stvarno sretan. Napokon sam dobio ono što sam htio. Osjećao sam se neopisivo ponosno kad me predstavio ekipi kao svog dečka. Kad smo postali ekskluzivni.

Više me nitko nije mogao zaustaviti. Postao sam siguran u sebe, doduše - onda kad mi on kaže nešto lijepo. Kad me pohvali i nagradi nečim posebnim. 

Zašto posebnim? 

Pa… vrlo brzo smo postali onaj stari bračni par koji nigdje ne ide i obavlja samo svoje osnovne dužnosti. Ja sam, naravno, svoje obavljao s guštom, ali nisam se baš smio žaliti da mi je dosadno ili da želim malo više putovanja, uzbuđenja, mjesta i iskustava…

Bilo mi je to okej, već sam dobio što sam htio, trebao bih biti zahvalan.

Uskoro Mark nije mogao bez mene. Ili sam ja to tako mislio. 

Ja sam ga ujutro budio da ne zakasni na posao, ja sam se brinuo da mu je frižider pun, da mu je spremna torba za gym, da ponese ključeve, da stigne na šišanje…

Jako puno sitnica koje su oduzimala puno energije.

Mislio sam da ga spašavam i da bi bez mene bio potpuno izgubljen. Uvjerio sam se da će mi se to isplatiti. Da ću možda zaslužiti nešto više od veze?

Mjeseci su prolazili, ali nije bilo puno pomaka. Nismo više uživali zajedno, jer sam bio preumoran od peglanja njegovog veša i pranja prljavog suđa iza njega. Sve zadatke sam obavljao točno i na vrijeme, ali nisam uživao u njima. Razgovori su mi postali naporni, dejtovi dosadni, a seks sam počeo izbjegavati zbog glavobolje.

Njemu to nije naročito smetalo, jer su njegove potrebe i dalje bile zadovoljene.

Svi prijatelji su me pokušavali uvjeriti da ovakav odnos nije održiv, ali nisam im mogao objasniti da ga volim. Da sam već puno uložio u njega i da je to samo faza. Bit će bolje, uvjeravao sam ih. Ili sebe. Ne znam. Vjerojatno svih.

Sve dok me prvi put nije udario.

Očito sam nešto opasno pogriješio. 

Budalo.

Tada sam se počeo još više truditi. Nisam htio da bude nezadovoljan samnom. Ali bio je. Stalno. Konstantno me kritizirao, ispravljao, prijetio da uvijek ima boljih, mlađih i ljepših s kojima bi me sutra zamijenio, a ja sam se ozbiljno zabrinuo.

Bio sam toliko fokusiran na naš odnos i kako da ga poboljšam, da sam skroz zapostavio svoje prijatelje, hobije, fitness i sve ostalo što mi je nekad bilo važno.

Kad sam se osvrnuo oko sebe, shvatio sam da su u Markovom životu skroz neki drugi ljudi. Ljudi kojih nije bilo na početku. Svi oni pred kojima sam se osjećao ponosno jer me on predstavio kao svog dečka - više nisu bili u njegovom životu. 

Sve ih je zamijenio za bolje, mlađe i ljepše - tako mi je rekao. Oni stari mu nisu bili dovoljno dobri.

A onda sam shvatio da možda i ja zaslužujem nekog boljeg, mlađeg i ljepšeg?

Bilo je teško napraviti promjenu. Trebam li se vratiti na tržište? Gdje uopće upoznati nekoga? Je li bolje možda malo solirati? Možda da krenem meditirati?

Krenuo sam ponovo na fitness. Ovaj put s osobnim trenerom, tako da ne mogu odustati čim mi dosadi. Posvetio sam se malo vise sebi, a u odnosu s Markom sam odrađivao sam najosnovnije. 

Uskoro sam izašao na prvi dejt, pa drugi, treći… 

S nekima se nikad više nisam čuo. S nekima nisam pronašao zajednički jezik. Neki su mi nudili seks u autu na parkingu kod Viktor Lenca, a nekima je diskrecija bila jako važna jer… žena.

Paulo me prvi put izveo na kavu. Bilo je jako ugodno. Na drugom smo dejtu testirali izdržljivost  njegovog novog Hespo kreveta, a obzirom na poziv dva dana nakon, mislim da je zadovoljio. Mislim, on mene je.

Treći je dejt bio malo cringe. Bilo je jako čudno razgovarati s njim nakon toga. Kao da mu je bilo neugodno. Ili je možda meni bilo malo neugodno.

Nismo se više čuli.

Nakon Paula, upoznao sam Morena.

S njim nisam ništa očekivao, jer sam i na dejt otišao preko volje. Bio sam umoran taj dan, a nisam ga htio otkazati. Na kraju je bilo zabavno.

Otišli smo na sladoled u petak popodne u Cacao, a završili na Aperolu kod njega na balkonu. On živi na Trsatu, na četvrtkom katu i ima predivan pogled na grad. Cugali smo kod njega na balkonu, u pozadini je svirao lagani jazz - jer on svira saksofon. Zezali smo do kasno u noć, a kad smo se već lagano napili, samo smo zaspali. Nije bilo seksa, nije bilo nježnosti, ali ujutro sam se probudio pokriven. 

Kad sam pogledao mobitel - poruke su gorile.

Gdje si? Kad ćeš doći? Zašto se ne javljaš?

Moreno i ja popili smo kavu i on je bio direktan.

“Želim da se nastavimo viđati. Sviđaš mi se.” 

Idući dan sam razgovarao s Markom.

“Treba mi nešto više od ovog. Dajem OTKAZ.”

A onda sam se napokon osjetio slobodnim. Kao da prvi put kažem ono što želim. Kao da sam slobodan nakon puno puno vremena. 

I iako je Mark bio samo posao, raskid ugovora za mene je bio težak baš kao i prekid dugogodišnje veze. Nakon godina truda, ulaganja, odricanja i lekcija - došlo je vrijeme za nešto novo.

Možda bolje, a možda i gore. Ne znam. Ali ono u što sam sada siguran je da više neću moliti za etiketu. Neću se truditi biti izbor, nego ću jednostavno biti svoj - takav kakav jesam.

Što se tiče Marka - nadam se da je sretan. Zahvalan sam mu što sam uz njega toliko naučio i što mi je pokazao za što sam sve sposoban.

A kada je sve prošlo, shvatio sam da ono od 4 do pola 7 nije bila strast, nego raspored. Radno vrijeme i samo još jedan Teams meeting.

Sve što sam smatrao kemijom, zapravo je bio mikro menadžment, a ono što sam smatrao odnosom, bio je samo ugovor kojeg nisam pročitao do kraja.

XOXO