Je li Batman peder i kad je vrijeme za zatvoriti usta - na vrijeme? Donosim ti ultimativni bootycall četvrtkom u 5 popodne

 Pozdrav svima, ako ste se slučajno pitali - NE, nisam umro!

Posljednjih tjedana sam malo bio zauzet dejtovima, poslom, vozikanjima superbrzim autima, poslom, gymom i… poslom.

He he, baš sam humorističan.

Da, nekad davno, na početku ovog našeg druženja rekao sam ti da ti ne mogu otkriti čime se točno bavim i da ćemo se praviti da radim u knjižnici.

Library boy.

Mislim da je sad pravo vrijeme da me tako počneš zvati.

Pred neka tri tjedna odlučio sam malo zarotirati fotke na Grindru jer - why not? Malo šume, malo mora, malo grote i raskopčana košulja. Iii… BUM.

Grindr DM na aparatima.

“Library boy is gaaaay!“

“Jel ti radiš u knjižnici??“

“Mislim da sam te vidio neki dan u Filodrammatici iza pulta. Radiš tamo?“

No shit, ušao sam si sam izdat knjigu iza pulta. 

I taman kad sam pomislio da mi je posao najveći cockblock u životu jer na poslu (doslovno) živim i izgledam kao nešto od čega bi vegani radili zamjenski hamburger - meni je radno mjesto postalo Indigo za tinejdžericu u prekratkoj minici - stočni sajam.

Kad su knjižnice postale toliko seksualno napete??

Osim toga, baš jučer je započela sezonska rasprodaja! Ne, ne mislim na poljoprivredne parcele koje su, od sada, službeno dostupne strancima - govorim o ROBI! Jer jako volim shopping.

“Da, jer si plitak, površan i malouman peder. I mrziš gladnu djecu u Africi.“ Tako nekako.

Jako volim dućan. Jako volim isprobavati. A onaj trenutak kad prislonim mobitel na POS (jer sam ja kul i plaćam na Apple Pay) i tamo piše ODOBRENO i sve one krpe koje nikad u životu neću obuć - su MOJE! E, to mi dođe kao antistres terapija. 

Nešto slično kao xanax, samo što ne ide na recept.

A kad dođe ljeto, imam osjećaj da se Grindr počne pretvarati u ljetni sale u Zari.

Svi oni tipovi koji su cijele godine bili debeli i znojni u gymu - sad su polugoli na Grindru. I svi oni koji su se uopće ikada bojali pokazati na Grindru - i oni su tamo!

Osim njih, tamo su sada i turisti. Tamo su i svi oni kojima su veze pukle netom prije odlaska na ljetovanje pa sad traže backup plan, ali i svi oni parovi kojima su veze toliko čvrste da će si namjerno naći treću osobu da ih malo razjebe. Jer zašto ne?

U ponudi je više frajera nego ikad u godini, što i nije toliko loša stvar ako želiš upoznat nekoga. Dođe ti kao igra velikih brojeva. Više ljudi znači veća vjerojatnost da naletiš na nekog normalnog.

A od svih ponuđenih, ja sam naletio na Albanca.

Aiden, 26

*Oprosti, htio sam se na trenutak osjećati kao Carrie Bradshaw.*

Dobro, točnije bi bilo da je on naletio na mene.

“Ja mislim da sam te vidio neki dan u knjižnici. :)“

Blaženi kovid i medicinske maske na facama. Bilo bi mi bolje da ih ponovo počnem nositi na poslu.

“Pa vrlo vjerojatno da jesi jer tamo radim XD“

I taman kad sam pomislio da je tipkanje s tipom koji me vidio uživo najbolja varijanta koja postoji i da će se ovo dejtanje jednostavno svesti na “veni, vidi, vici“, ovo se pretvorilo u “veni, vidi, vidi, vidi, vidi, ajme vidi i ovo, gle i ovoooo, vidi, vidi… i nije bilo vici“.

A zašto? Pa zato jer me tip već vidio u živo i to u najgorem mogućem okruženju - RADNOM.

Ako mi se nakon toga odlučio javit na Grindr - onda mu se stvarno sviđam. Ili je samo zaboravio ponijet naočale, pa sam onda, u tom slučaju, ispao - samo prosječan.

Ali tipkanje se razvuklo na tjedan dana.

Tjedan dana pričanja o tome kako si, šta ima, šta ćeš raditi poslije posla, kad si slobodan…?

Au šit, jel netko spominjao xanax?!

Saznao sam da Aiden ima tetoviranog batmana ispod pupka. Ili iznad smokića. Ovisi kako gledaš. I tad sam skužio da je dečko malo preozbiljno shvatio ono “u usta ti ga metnem“.

Dobro, možda nije neka revolucionarna fora, ali svakako zvuči bolje od onih mlakih princeza koje su mi zaredale na prethodnim dejtovima. Možda se sad napokon desi nešto seksi.

-AH! DROLJO!

I tek tako, prošlo je tjedan dana i uspjeli smo se dogovoriti za dejt. U Opatiji. U četvrtak u 5.

Zvuči baš kao bootycall. 

Taj četvrtak sam došao doma ravno iz knjižnice, malo pojeo i samo 10 minuta legao na kauč. Moja prijateljica Larissa to zove “power nap“. 

“Odspavaš pola sata i probudiš se tik prije nego uđeš u REM fazu sna. I budeš ko nov!“

Yeah right.

Kako sam legao, sam sam sebi govorio nemoj zaspati, nemoj zaspati i onda, usred skrolanja po Instagramu, čim sam vidio… HRK.

Hrk, hrk, hrk.

“OMG zaspao sam. Koliko je…? Jebote, pet i dvadest je. Ajme ne.“

Ovo mi se definitivno još nikada nije desilo. Da zaspem na dejt.

Osim što sam se osjećao zgaženo (jer sam već ušao u REM), i oči su mi bile na pola otvorene, kosa raščupana i košulja kompletno zgužvana.

Hmmm, čini se da ipak mogu izgledat gore nego na poslu.

“Ajme sorry, malo sam zaspao.“

OMG really bitch? Napisat ćeš frajeru sorry što sam zaspao na dejt. U pet popodne.??

A šta ću? Bolje to nego da kažem da mi je pukao nokat.

“Jao, jao, ajde požuri pa ćeš se iskupiti na kavi ;)“.

Oke, može.

XD

Možda stvarno bude batman. I onda onaj nastavak.

Znaš koliko je parking u Opatiji? 1.5e. Euro i pol. WTF? Jel ide gratis i litra tekućine za pranje stakla i poliranje felgi?

Ali dobro, možda Aiden dođe po mene neki drugi put, pa plaćanje parkinga bude njegov problem. 

Kad sam napokon stigao, još sam se jednom ispričao Aidenu na kašnjenju i pokušao se dodatno opravdati, pa mi je iz usta izletilo da inače idem spavat u 8 i pol navečer.

Nekad bi bilo bolje da samo zatvorim usta na vrijeme.

Ne mogu ti opisati pogled nakon izjave “Ma ja ti inače idem spavati u 20.30.“

I redovito spavam popodne. Prijatelji me zovu “koala na THCu“.

Kad sam malo bolje pogledao Aidena, shvatio sam da je dečko u poluprozirnoj rupičastoj majici. I da mi njegov batman od ispod maše. Sexy. Kroz tu majicu vidjeli su se doslovno svi mišići na gornjem dijelu tijela. Ne prejako ni vulgarno, ali ako se dobro zagledaš, mogao si vidjeti “V-line“ oko batmana jer su mu traperice držali samo kukovi.

Njegove jagodične kosti bile su ostvarenje svih mojih mazohističkih snova, a istetovirana suza ispod oka - apsolutni afrodizijak.

Ako na to još dodamo pune usne i savršeno bijele “Marko Grubnić zube“… ja sam na koljenima.

A onda je progovorio. I nije uspio pogodit dva padeža u prve dvije rečenice koje je izgovorio. Javio se onaj mali šiptar peder u njemu zbog čega sam imao osjećaj da pričam s jednim od onih cigića u gradu umaskiranih u Versace.

Cringe. Krindž.

“Baš si pravi odvratni ksenofob koji ne prihvaća druge nacionalnosti, površan si i gledaš samo izgled!“

Nakon što smo se uspjeli smjestiti u Hemingway i pročešljati ona osnovna krindž pitanja zbog kojih ljudi stol-do lako mogu zaključiti da smo dva tipa koji su na prvom dejtu, došli smo na temu izgleda.

“Ja sam radio usne. I peglao bore s botoxom.“

Wait, what?

“Da, da, baš sutra idem do Thalassoterapije da vidim koliko bi mi uzeli za fillere da popunim još ove dvije borice. A onda je iduća na redu gornja usna. (Opet.) Ona mi uvijek prva splasne. Kod nas u Tirani je to puno povoljnije.“

Sad zamisli te iste rečenice s Albanskom sintaksom i pogrešnim padežima.

Koliko je ovo apsurdan razgovor od 1 do “idem ća odavde“?

Ako sve te zahvate radiš s 26, šta ćeš tek s 56?

A onda sam se malo zapitao. 

U čemu je problem s tim zgodnim tipovima? Od kud svi ti kompleksi? Čemu filleri, čemu botox? Imaš 26 godina. Kakve bore ti možeš imati s 26 godina da im je potreban botox?

Jel bi mene trebalo biti sram jer jer su mi oči na pola zatvorene i pospane - a ne mislim na facelifting?

Da počnem ja tražiti kirurga koji će mi smanjiti klempave uši i izravnati nos zbog kojeg mi faca često izgleda kao onaj pesticidima špricani krumpir od kojeg McDonald’s radi pommes??

Naravno da ne. Što se više gledamo u ogledalo - to ćemo si naći više zamjerki, ali ajmo probati nešto suprotno. Ajmo se što više gledati u ogledalo i otkrivati nove sitnice koje obožavamo na sebi.

Ajmo naučiti voljeti sebe. 

Ajmo odgoditi botox barem do 50-e.

Aiden je tako zgodan frajer. I sve na njemu je baš savršeno. Nema mane. Ali meni se stvarno ne razgovara o hijaluronskim fillerima. 

I tako sam usred djeta počeo zijevati. Oči su mi se sve više sklapale i shvatio sam da je stvarno vrijeme za ići doma.

…

Iako je prošlo već više od tjedan dana, i dalje razmišljam o tome koliko smo zapravo preopterećeni vlastitim izgledom. Dok ti biraš savršenu haljinu za noćni izlazak u kojoj će sve tvoje prijateljice biti ljubomorne, a bivši će ti poželjeti poslati poruku - tvoj sadašnji vidi samo tebe u komadu sintetike koji jedva čeka strgati s tebe čim dođete doma. 

A na kraju dana, je li mišljenje ikoga od navedenih bitnije od njegovog? I tvog?

Jesu li filleri ipak malo precijenjeni?

I don’t know. Samo znam da sam počeo ljubiti svoj krumpirasti nos u ogledalu - svaki put kad ga vidim.

A onda sam si kupio srebrne šljokićave traperice u Zari. I spreman sam za neke nove, seksi izlaske.

I ako se još uvijek nisi pretplatio na moj newsletter - fakat ne kužim šta čekaš.

Kisses and hugs. <3