Habibi, come to Mykonos! A ako znaš koja je boja FUKSIJA - ipak nemoj. A koji je tvoj najveći fetiš?

 Jedini muškarac pred kojim mi nije bilo bed širom otvoriti usta i pohvaliti ga da je izuzetno nježan na prvom susretu bio je - moj novi zubar.

Prije njega, traume mi je uvijek stvarala njegova mama - moja bivša zubarica koja se često hvalila svojim pametnim i zgodnim sinom na školskim fotkama iz 5. osnovne. Naravno da bi uvijek poslušao te “bragging session-e“ jer sam #pristojan i poštujem starije gospođe, a pogotovo ako mi te starije gospođe guraju raznorazne sprave za mučenje u usta i onda, u jednom trenutku kažu nešto u smislu “Jao, pa zaboravila sam naočale!“

Jeeej, možda smo ipak na vrijeme spriječili popravljanje zdravog zuba i prolongiranje nekih dugoročnijih trauma!

And just like that,

jedan dan sam došao na redovni pregled kod svoje drage doktorice kad mi je samo rekla “Dragi ti (uvijek mi se obraća s ‘dragi ti’) evo moj sin (nazvat ćemo ga Stefan) je napokon završio fakultet, pa on sad preuzima dio mojih pacjenata. Bit ćeš jedan od njih.“

Pao mi je mrak na oči. Završio faks i sad će krenut kao masakrirat baš mene. Od svih. OMG. Ali bio sam prepristojan da kažem “ne dolazi u obzir“ nego sam se samo fokusirao na razmišljanje o nekim novim ordinacijama u kojima ću potražiti azil. XD

A onda je iz ordinacije izašao mladi doktor Stefan i usta su se otvorila sama od sebe. Do poda. A onda sam prestao razmišljati o drugim ordinacijama i ostalim sranjima i shvatio da odlazak kod zubara može biti pravi wellness. Znaš kakve zube ima Johnny Depp u onom filmu “Charlie i tvornica čokolade“? E pa oni Stefanu nisu ni do koljena. 

“Legni se slobodno, dolazim odmah!“ 

-Jel treba nešto i skinut možda? XD

Naravno da to nisam rekao na glas.

I tako sam krenuo na preglede i raznorazne kozmetičke zahvate kod svog novog mladog zgodnog zubara. I vrlo brzo smo razvili kao neki prijateljski odnos. 

“Koja si ti picajzla.“ 

“Ti si hipohondar.“

“eyeroll“

… i ostale replike koje nikad ne biš očekivao čuti od zubara. 

Od uvijek sam imao fetiš na zube, ali samo na svoje. (nakon pjeskarenja ih iduća tri dana ližem i konstantno budem napaljen). Od kad sam upoznao njega - prva stvar koju primjetim na nekome su - zubi. Šta da ti kažem, Stefan je digao ljestvicu jako visoko. 

Od tad - prije svakog dejta OBAVEZNO istrljam zube like there is no tomorrow. Nikad ne znaš, možda bude i nekog ljubljenja!

Oke, naravno da i inače redovito perem zube, Karen, samo dodatno obratim pažnju na to kad idem na dejt. To mi je nekako full bitno. Osim toga, obavezno žvačem neku žvaku taman do momenta kad ću se srest s frajerom i diskretno ju bacim tako da on na prvu pomisli kako je taj miris peperminta skroz prirodna pojava u mojim ustima. :P

Osim toga, prije dejta ništa ne jedem i ne pušim nego u trenutku kad frajera sretnem i vidim kakve zube ima - donesem odluku hoću li opušteno zapalit (zagrijat) cigaretu (jer “no way I’m kissing this one“) ili ću strpljivo čekati kraj dejta da saznam jesu li njegovi zubi friško pjeskareni. XD

A postoje i oni tipovi na čiji osmjeh mi se preokrene želudac i na samu pomisao na bilo kakvo približavanje tom nuklearnom smetlištu - diskretno povratim u šalicu od kave. Usred dejta.

Prije nekoliko mjeseci, upoznao sam nekog sličnog i naučio da - ako se ne smije ni na jednoj fotki - IT’S A RED FLAG!

Bruno, 25

-“Hej“

-“Hej hej“

I tako otprilike počinje 99% razgovora na Grindru.

Okej, ne. 

Tako započinje 99% razgovora na Grindru na koja ja odgovorim. A upravo tako NIJE započeo naš razgovor.

“Jeste dobili ‘Okruženi narcisima, psihopatima i lošim šefovima’ od Eriksona?“ XD

OMG, još jedan psihopat koji me zna iz Filodrammatice.

Ali ispostavilo se da Bruno nije psihopat nego redovito ide u knjižnicu i uvijek posuđuje najnovije naslove koji stignu, a osim toga je i - bivši zaposlenik te iste knjižnice u kojoj se često srećemo. 

Smijeh.

Uskoro je uslijedila trač partija svih trenutnih i bivših zaposlenika Gradske knjižnice i ugodan razgovor o svim temama koje možeš zamisliti. Koji je trajao više od 3 mjeseca. 

Tri mjeseca redovitog tipkanja, upoznavanja i planiranja dejta koji se uvijek nekako izjalovio jer ja ne mogu ili on ne može ili je Merkur u Veneri - pa to onda baš nije najpovoljnije razdoblje za dejtanje.

Jednom prilikom smo razgovarali o najvažnijoj temi na svijetu - klimatskim promjenama.

OMG, ne. XD

Ne kažem da to nije važna tema, ali ako na dejtu krenete pričati o klimatskim promjenama - you better go home, baby!

Počeli smo priču o robi. Konkretno o crnim hlačama. Dugim i širokim. S faldama na struku. 

“Ja ti imam takve hlače i ne nosim ih baš, pa ti ih mogu donijeti ako želiš.“

-“Ajme stvarno? To bi bilo baš super! Pokušavam naći takve hlače već jako dugo, ali nikako!“

Naravno da sam ja ovaj koji ima te hlače doma. Realno, u mom ormaru možeš pronaći što god zamisliš. Tražiš srebrne metalik traperice? CHECK! Trebaju ti šljokicama presvučene cipele za doček Nove godine? CHECK! Barbie rozo odijelo? CHECK!

Jedan tip mi je na to odijelo rekao: “Ovo nije rozo, to je fuksija.“

FUKSIJA.

Ja bi tipovima koji se izjašnjavaju kao topovi, a znaju da postoji boja fuksija - zabranio da voze aute. Dao bi im da jašu šarene jednoroge. Pa ako oćeš bit gej princeza - budi! Al ajde onda parkiraj bočno - ako znaš. :P

Dobro, tog odijela sam se rješio na vrijeme - prije nego me netko istukao u Starom gradu, ali bilo ga je!

Doduše, sad mi je žao što ga više nema jer bi bilo savršeni outfit za gledanje Barbie filma. Ili možda Oppenheimera? XD 

Obećajem da ću ovu temu pokriti u idućem postu!

Uglavnom, tako sam ja odlučio još dodatno uložiti u svoj “dating game“ i žrtvovati svoje vlastite hlače. 

To mi je jedna od trauma s posla kad kažem da se trudim, pa mi šefica odgovori “NE TRUDIŠ SE DOVOLJNO!“

E, pa valjda sam se sad potrudio dovoljno!

Tri mjeseca kasnije - uspjeli smo dogovoriti dejt! Kad su u pitanju hlače, vidiš kako se odmah ima vremena :P

Bože, koji šupak. Tek sad mi je to došlo do glave.

Uglavnom, where to? Imaš pravo jednom pogađati. Tako, je u OPATIJU!

Bože, moram prestat silovat tu jadnu Opatiju. Počelo mi se dešavati da usred dejta u Opatiji doživljavam deja vu na neke prethodne dejtove. 

Zamisli sad scenu - šećemo kroz Lido i usred razgovora o globalnom zatopljenju - moje misli odlutaju 6 mjeseci unazad na period kad je Lido u mrklom mraku (jer tko ide u Opatiju van sezone), a neki drugi kandidat procjenjuje kakvoću moje cakline. Vlastitim jezikom. 

Resetiraj me.

Moram prestat ić na dejtove u Opatiju. 

Jel sad bilo dosta kratkih digresija? Fokusiraj se! Oke, sorry.

Dakle, dejt u Opatiji. Parkirali smo kraj Galije. Znaš koliko je parking u Opatiji? (Here we go again.) 

Dva eura. I naplaćuje se do ponoći. Koji kurac? 

Ovo dejtanje je postalo preveliko opterećenje na moj kućni budžet. Morat ću pod hitno naći nekog frajera koji će mene pokupiti, platiti parking i cugu. I maybe večeru.

Oke, dejtao sam s tipom koji vozi Porsche, pa mi realno ni on nije bio neki vatromet.

OMG, upravo proživljavam egistencijalnu krizu.

Nevermind, vratimo se mi na Brunu i skupi parking u Opatiji.

Krenuli smo lagano u šetnju po Opatiji uz ugodan razgovor o globalnom zatopljenju, novim naslovima u Filodrammatici i ostalim temama koje spominješ s nepoznatom tetom na autobusnoj stanici kad ujutro ideš u školu. Da, i meni se razgovor s nepoznatom tetom na autobusnoj stanici čini skroz pogrešan i nepotreban, baš kao i ovaj razgovor koji proživljavam na ovom dejtu.

Ali jebiga, tek je počelo, valjda ću još malo izdržati.

A onda se Bruno nasmijao. I ja sam povratio u svoj Aperol. 

Netko se očito nije pripremio za ljubljenje večeras, a to (očigledno) nisam bio ja :P

Nakon tog Aperola, spomenuo sam da sam baš jako umoran, pa da možemo nastaviti razgovor na putu do auta. I tako smo, laganim korakom, krenuli prema autu. 

Usred neke (opet jako dosadne) teme, prolazili smo kraj crnca. Nabildanog, odvaljenog od stijene. Naslonjenog na ogradu od Opatija Walk of Famea. Bez majice. 

Razgovor je momenetalno prekinut, a glave su nam se simultano okrenule u njegovom smjeru. 

100% sam uvjeren da smo oboje istovremeno pomislili “Bože, zašto nisam na dejtu s njim!?“

A Bruno je samo zgroženo prokomentirao ”Hah, šta on sad glumata?? (eyeroll)“, a ja sam bio kao podjednako zgrožen tim polugolim crnim Apolonom “Da, mislim stvarno…“

Habibi, come to Mykonos! :D

I tad sam hvatio da pod hitno moram promijeniti profil tipova s kojima izlazim.

Meni treba tip koji je bar nekoliko Celzijevih stupnjeva muževniji od mene! S kojim neću pričati o topljenju ledenjaka i s kojim mi neće biti dosadno na dejtu. Trebam tipa s kojim ću se iskreno smijati i s kojim će se osjetiti ona neka senzualna napetost i međusobno šarmiranje. A ne dosada. Dosta mi je više dosade. A i ružnih zuba isto.

Eyeroll.

And just like that,

Dejt je završio, a ja sam bio lakši za 2 deci goriva u autu, 4 eura parkinga i jedne hlače. A i prekasno sam došao doma, tako da sam ujutro na poslu bio zombij.

Tad sam shvatio da sam ja rođen da bih bio str8. Ja da sam str8, ja mislim da bi ja neprocjenjivo usrećio jednu ženu. Uvijek bi mogli ići zajedno u shopping i bilo bi mi prezanimljivo slušat tračeve o njenim najboljim frendicama. 

A osim toga, skupa bi se na glas divili polugolim nabildanim crncima koje sretnemo na cesti!

XD.

Peri zube redovito, pripazi na crvene zastavice i… razvrstavaj otpad. Ne znam što bih ti drugo poručio ovaj put.

XOXO