Mobbing na poslu, seksualno uznemiravanje na prvom dejtu, što uopće znači biti gej i kako sam završio na Grindr/Instagram crnoj listi?

 Good evening Europe, good morning Australia!

Znam da malo kasnim s dojmovima s Eurosonga, ali recimo da mi je bilo malo gužvovito zadnjih dana. I tako… Mama ŠČ 13. mjesto, a Euphoria 2.0 pobjednica. Fer? Ne fer?

Ne znam. Do sad sam stekao dojam da nas nijedna država Europe ne voli i nijednoj ne spadamo u onu interesnu skupinu kojoj “će se uvući u guzicu s bodovima na Eurosongu kako bi izgradili još bolje odnose.“ Tako da… Mi možemo otići na Eurosong s bilo kakvom pjesmom, bilo kakvim nastupom i svejedno nećemo pobijediti.

Znači li to da trebamo ikad odustati od Eurosonga? NIKAKO! Ja obožavam Eurosong. Obožavam i Mamu ŠČ, obožavam i Euphoriju (Tattoo mi iskreno i nije nešto) i ne želim ga gledati kroz prizmu politike i pogrešnih motiva za glasanje. 

Ja nikad ne glasam ni na kojem tele-voting showu, pa tako ni na Eurosongu, ali kad bi glasao ove godine, moj glas bi sigurno išao Austriji ili Norveškoj jer jako volim žene koje energično pjevaju i plešu. Larissa je pokušala uputit jedan poziv za Češku i… Nije joj se nitko javio. Kad kažem “nitko“ onda mislim na onaj govorni automat koji ti kaže da je tvoj glas zabilježen. Poziv joj je samo bio izbačen. 

Nakon toga je pokušala poslati i pokoju SMS poruku, a tek nakon treće je dobila odgovor da joj je glas zabilježen. Na prve dvije je jednostavno - dobila “seen“. Dobro, ne možemo baš reći “seen“ jer kad šaljemo SMS ne znamo je li ga netko vidio, ali svakao je dobila “sorry, nismo vidjeli poruku pa smo te totalno izignorirali“ reakciju.

A kad smo već kod propuštenih poziva i neodgovorenih poruka, kakav si ti sa zivkanjima i bombardiranjima porukama (na koje možeš pustit “seen“ jer danas ljudi više ne šalju SMS-ove) s posla van radnog vremena?

Meni to nije normalno. Dapače, to mi je u rangu maltretiranja. Što to mora biti toliko hitno da ne može pričekati sutra ujutro da dođem na posao? A što je najgore od svega, ti pozivi se uglavnom upućuju za stvari toliko nebitne da se na poslu nitko ni ne stigne baviti s njima pa se onda ubace u onu ladicu “hmm, ovo ćemo popodne kad pokuša malo odmoriti i pomisli da ima privatan život“.

I onda, taman kad dođeš doma, sjedneš za stol i kreneš ručati… Jedna poruka na Viber. Praviš se da ju nisi vidio i da nisi osjetio da ti je mobitel zavibrirao u džepu. Ali… Evo je! Druga poruka. I za njom odmah treća. A onda i jedna na Whatsapp za slučaj da ti je ringtone na Whatsappu glasniji nego na Viberu.

A onda poziv koji više ne možeš ignororati jer si se toliko naživcirao da više nisi ni gladan i samo želiš da ti radni dan već jednom završi.

Lako je moguće da ovog ima samo kod mene jer sam već do sad nekoliko puta skužio da stvari koje ja doživljavam na poslu - izgledaju kao savršeni scenarij za dokumentarac o mobbigu na radnom mjestu, but I got used to it!

…

Oprosti, morao sam s nekim malo podijelit svoju osobnu frustraciju, a sad možemo dalje. Hvala!

…

A kakav si s pozivima s Grindra? Pozivima na dejt, naravno. U zadnje vrijeme sam pokušao biti što otvoreniji prema različitim profilima ljudi i ako mi se imalo učine zanimljivi kroz prvih par poruka - dati im šansu za upoznavanje.

Većina ljudi tamo je čudna. Uključujući i mene. Boga pitaj što Grindrovci misle o meni nakon što me upoznaju. Ali to je sve okej, zato se to i zove upoznavanje i TRAŽENJE. Jer tražiš ono što ti treba, a kad naletiš na nešto što ti ne treba - budeš frustriran. Opet.

Ali ponekad se, ono što trebamo, otkrije odmah nakon što pronađemo ono što NISMO tražili. Ili je ovo samo neki nasumični Pinterest quote.

Marcel, 26

Prije par tjedana upoznao sam Marcela. Istom onom strategijom - ako ti se svidi profil, nikako mu se nemoj javljati jer sigurno neće dobro završiti, nego čekaj da se on tebi javi.

I tako je bilo. 

Nakon prvih nekoliko standardnih poruka “od kud si, kako si, šta ima“ i ostalih čarobnih rečenica na Grindr chatu, počeli smo normalno razgovarati. 

On je student, uz fakultet radi i bavi se turizmom (iako nisam uspio skužiti što točno radi u turzmu, ali nevermind), zgodan je i traži nekog okej dečka za upoznati, podružit se (pa ti sad misli kako), ne voli druženja u javnosti jer je u stresu da ga netko ne vidi (which reminds me of someone…) i ne traži sex dates.

Skroz kužim kad nekome nije ugodna situacija u kojoj si prvi put s nekim na dejtu i onda naletiš na nekoga koga poznaš. To je i meni neugodno, ali trudim se da me takve stvari ne sputavaju. Ne možeš svoj život živjeti na način da tvojim poznanicima to bude okej i da oni to odobravaju, ali kužim od kud dolazi sav taj stres i nemam problem s tim. Možda bi imao nakon nekog dužeg vremena dejtanja kada bi se ta osoba i dalje bojala družit se samnom van svog stana u kojem nas nitko ne vidi, ali ne možeš na prvom dejtu maštati o nekom daljenjem razvoju odnosa.

Nakon nekog vremena tipkanja, Marcel je izjavio da on NIJE gej. Da je on 100% str8, ali da voli povremeno drkat s nekim dečkom i da voli kad mu dečki puše kurac.

Ovo je uznemirujuće na jako puno razina i ne znam zašto ga tad jednostavno nisam pozdravio i rekao “laku noć“ - molim te, nemoj me to pitati.

“Kako to misliš?“

Ni ja se ne sjećam odgovora. Bilo je skroz čudno, ali ajde, dečko je generalno zanimljiv i očito jako jako zatvoren i preplašen pa sam ipak nastavio razgovor.

Mislim, koja je točno definicija za “biti gej“? Koje točke to podrazumijevaju, a koje ne.

Okej, ako voliš cure, a sviđa ti se i kad se igraš s dečkima - onda si bipsić? Ili? Mora da sam preskočio taj sat seksualnog odgoja u školi.

A onda me pozvao kod sebe na kavu.

“Samo kavu?“ 

“Da, da, samo kavu.“

I tako sam se spremio i otišao na “samo kavu“ kod Marcela u Kostrenu.

Ali ne bilo gdje u Kostrenu. Ovo je bilo u jednoj od onih kuća koje svi mi vidimo iz auta s ceste dok tražimo parking u sedmom mjesecu u krcatoj Kostreni, ali im se nikad nismo približili. U jednoj od onih “tvrđava“  s bazenom - ograđenih ogromnim staklenim panelima s parkiranim autima čije su garaže veće od mog stana.

A onda sam ušao u dnevni boravak. Koji izgleda kao da je ispao iz nekog kataloga i koji je veći od mog stana. I ima pogled na more i bazen u dvorištu.

Ta kuća izgleda kao salon namještaja. Znaš ono kad je sve posloženo onako da te privuče da sve kupiš, a u isto vrijeme ne želiš ništa dotaknuti da slučajno ne razbiješ jer se bojiš da ćeš morati prodati bubreg da bi to otplatio?

E pa tako je to izgledalo. Osim Calvin Klein gaćica kojima je bio prekriven sve i jedan radijator u stanu. 

Može li mi netko objasniti koja je fora s tim markiranim gaćicama i zašto ove moje iz H&M-a nisu toliko kul? MIslim očito je da nisu kul kad koštaju 5 puta manje, ali zašto bi itko platio gaćice 5 puta više??

I tek tako,

ja sam pio kavu u najljepšem dnevnom boravku u kojem sam ikad bio. Kad sam pitao Marcela hoćemo li izaći na terasu da mogu pušit, on je rekao ne, da me slučajno ne vidi neki njegov susjed.

Mislim koji kurac? Bojiš se da će ti susjeda doći kod tate i reći mu “jučer sam vidjela nekog nepoznatog dečka kako pije kavu na vašoj terasi s vašim sinom, tko vam je to??“

Ne kužim. Ali okej.

A onda smo malo pričali, o svemu i svačemu i bilo je baš okej. Do trenutka do kad me Marcel nije pitao “Jel mogu ja skinut gaće i malo drkat da me ti gledaš?“

Haha, ček šta?

Ma dečko se samo šali, ali da mu odgovorim na najbolji mogući način - “A mogu ja izaći na terasu pušit?“ misleći da će sigurno reći “ne“ i da smo onda rješili ovu cringe situaciju.

Ali, Marcel je na to rekao - da, da, izađi slobodno.

Okej, ovo nisam očekivao, ali dalje više nisam razmišljao o onome što je on mene pitao. Izašao sam van (sam), stavio cigaretu u onu svoju pušilicu i malo razgledavao taj njegov bazen. Ima čak i dvije velike bijele ležaljke odmah pored bazena - svaka sa svojim suncobranom. 

A onda sam se okrenuo nazad prema dnevnom boravku. 

And just like that,

Marcel je sjedio na kauču potpuno gol s kurcem u ruci.

Ostao sam bez teksta.

…

Sad opet proživljavam taj trenutak.

Ček šta??

“Ti smeta?“ 

-“Pa… mislim… Ti si u svojoj kući, pa valjda možeš radit što ti hoćeš, samo je malo… onako… čudno…?“

-“Sjedni malo kraj mene (…) Mogu ti stavit ruku na nogu? (…) Jesi i ti napaljen?“

-“Pa i ne pali me ovo baš.“

-“Ma nemoguće da nisi napaljen, svatko bi bio barem malo napaljen?!“

Do sad sam mislio da su moji dejtovi generalno cringe, ali ovaj je nadmašio sve ono od prije. Uopće ne razmijem zašto se tada samo nisam pokupio i pomislio na mogućnost da je Marcel profil manijaka iz parka koji bi me mogao ne-pustiti van i postati agresivan.

Valjda mi je to sve bilo toliko čudno, da me zaintrigirala pomisao na to “što se sve još može dogoditi?“ i potpuno sam zaboravio na tu ideju.

A možda sam bio toliko šokiran da nisam o ničemu više ni razmišljao. Ne znam.

Nakon nekoliko minuta strastvenog stenjanja, bržeg i sporijeg drkanja, postavljanja glupih provokativnih pitanja i mojih ciničnih odgovora na ista - Marcel je shvatio da se došao molit u krivu crkvu i navukao svoje Calvin Klein gaćice natrag.

“Ne ide ovo baš… Ali full mi je čudno da se nisi napalio, ma morao si barem malo.“

Pa, meni to uopće nije čudno. Možda bi se i napalio da je Marcel odlučio uložiti 10ak minuta u malo maženja, diranja, ljubljenje i tako tih ostalih “lejm“ stvari, a možda je cijela atmosfera bila toliko usiljena, neprirodna i neugodna - da nikakva predigra ne bi rezultirala scenarijem iz “NextDoor Studio“ pornića.

Najgore od svega je to što sam ja i dalje tamo. 

Nakon teškog razočaranja koje je doživio, uzeo je mobitel u ruke i potpuno me izignorirao. Iduće 3 minute sam proveo u nevjerici što zbog toga što se maloprije desilo, što zbog toga što se sad upravo dešava.

I shvatio sam da je najbolje da ja sad odem doma. A tako je bilo.

“No dobro, idem ja sad lagano doma da ti više ne smetam.“

Marcel me ispratio, otvorio ogradu od staklenih panela da me pusti van i… to je bilo to. Kad sam došao doma, Marcel me već blokirao na Grindru i na Instagramu. 

I tek tako izbrisao svaki trag bilo kakvog susreta samnom.

A onda sam sjeo i zapitao se - do kada ću odgovarati na baš sve pozive koji mi se upute? Je li došlo vrijeme za ignoriranje poziva s posla u slobodno vrijeme i jesam li dovoljno SEBI bitan da odjebem Grindr čudaka i prije nego mu pružim šansu?

Kada ću naučiti prepoznati “red flag“ i što uopće podrazumijeva biti gej?  

Neki ljudi jednostavno ne traže ono što ja tražim i to je okej. Nekima možda samo treba netko jednako čudan kao i oni sami, da zajedno uživaju u čudnim stvarima koje oboje vole.

A štogod da ti tražiš - ne može biti čudnije od onog što sam ja pronašao. Pronašao i ostavio. Uz isti onaj bazen kraj kojeg se sve ovo i desilo.

Ciao, pusa, bok!

XOXO