Postovi

“Jesam li (ne)vidljiv?”

  Da bi napisao nešto snažno, moraš osjetiti neku snažnu emociju. Ili doživjeti neku jebenu situaciju.   A najbolje bi bilo imati jebenu situaciju koja će izazvati snažnu emociju. U mom slučaju bilo je dovoljno prošetati Towerom u kožnim hlačama.  Ne može se izbrojati koliko ljudi - uglavnom straight muškaraca - me zaprepašteno odmjerilo. Kao da hodam na tri noge. Kao da vučem rolu wc papira za sobom.  Skoro kao da sam pobijedio na Dori.  Toliko lica. Toliko podignutih obrva. Nitko od njih me ne poznaje, a ipak svi imaju mišljenje. I onda sam sjeo u knjižaru i samo se zapitao “pa dobro koji kurac?” Zašto su kožne hlače tako šokantne? Zašto me ljudi gledaju s toliko osude bez imalo truda da to prikriju. Bez imalo srama. Pogled. Od glave do pete. Širenje zjenica. Naginjanje osobi do sebe i komentiranje.  Kad malo bolje razmislim, takva reakcija i nije toliko strašna u odnosu na ono što vidim kad otvorim FaceBook i uđem u komentare nekog članka...

Ja varam, ti varaš, on vara. Njegov jezik u tuđim ustima i odgovori na koje nisam bio spreman. Što kada prvi dojam - prevari?

  Od kad sam se zadnji put javio imam novu frizuru. I bio sam na putovanju u Parizu. Otišao sam solo na adventu na Gatu i još uvijek nisam probao Dubai čokoladu.   Snimio sam reklamu za firmu za koju radim i iskakao iz paštete. I Instagram storyja.  U kinu sam pogledao Gladijatora, bio optužen za diskriminiraju na nacionalnoj osnovi, zaljubio se, mislio da sam pronašao ono što sam tražio i na kraju - skužio šta radim krivo. I odlučio da ću tako i nastaviti. Malo je falilo da se ovo uopće ne desi. Najviše vremena u danu provodim na poslu. Tamo sam okružen velikim brojem ljudi s kojima sam stalno u interakciji. Neki su radni kolege, neki klijenti, ali bez obzira na to - prema svima se trudim biti ljubazan i fin. Kad kažem trudim - svjestan sam toga da sam ponekad malo manje ljubazan, a malo više neljubazan - ali ipak sam samo čovjek. Jedan dan, taman kad sam u ruke uzimao torbu i pripremao se da izađem na kavu, zaustavio me jedan gospodin. Malo stariji, vrlo...